Путовање долином векова


Туристичка организација Краљева
.


Рекреативне стазе


СЕДАМ РЕКРЕАТИВНИХ СТАЗА КОЈЕ МОРАТЕ ДА ПОСЕТИТЕ

Пред вама је седам рекреативних планинарско-туристичких стаза у Краљеву за почетнике у планинарењу. Поређане су од физички најлакше до најтеже како бисте на идеалан начин темпирали своју форму за озбиљније планинарске подухвате. Обилазећи их упознаћете скривене драгуље наших планина и уживати у најлепшим видиковцима на град и околину. Свих седам рекреативних стаза су пешачке, немају опасне и експониране делове на којима је потребно коришћење руку или било каквог осигурања. Иако су стазе краће, неопходно је да искрено процените своју кондицију и физичку спремност пре него што их посетите. Брзо ходање или трчање неколико пута недељно су најбоља припрема. Ведро!


1. Извор Светог Саве у Драгосињцима



Село Драгосињци смештено је на северним падинама Гоча и има око 250 кућа. У народу живи предање да је село постојало још у време Св. Саве, који је, кажу, на путу од Жиче ка Грачацу рекао ,,Драгосинци, моји синци” и ,,Отроци, моји оци”. За Савову воду, како је мештани зову, многи верују да је лековита. Захваљујући вредним мештанима, извориште је уређено са пет чесама и великом клупом са надстрешницом. Овде се сваког 27. марта долази у оквиру манифестације ,,Дани Светог Саве у Краљеву”. Недалеко од извора, на заравни Стражби, одржава се и сабор Св. Јована ,,јесењег” (29. августа) и тад долази много света из ближе и даље околине. Сам извор је смештен у дубокој шуми букве, до њега не допире пуно светлости, па место изгледа помало мистично и врло је фотогенично. Цела стаза је већином у хладу и пешачи се макадамом који се завршава уском пешачком стазом. Поред извора протиче поток са интересантним каскадама. Пут до извора није лако пронаћи, зато ће вам коришћење овог кружног трека помоћи у његовом проналажењу. Опције за паркинг близу извора доста су лимитиране, па ће вам ова шетња сигурно бити изазовна и пријатна.

Планина: Гоч, Дужина: 4,5 км, Успон: 200 нв.


Приказ стазе извор Светог Саве у Драгосињцима


Download фајл за goole map.







2. Жута стаза на Гочу



Планина Гоч смештена је изнад Краљева и Врњачке Бање и као да маше Западној Морави стаблима аутохтоних врста дрвећа Србије, она прати њен ток. Шумски мозаик столетних стабала букве и јеле, уз бор, храст, планински јавор и још преко 600 других врста биљака представљају симбол ове планине и плућа околних насељених места. То је само један од разлога због којег ово природно благо ужива статус специјалног резервата природе од 2014. године са око четири хиљаде хектара под заштитом. Кружна стаза коју представљамо налази се у оквирима заштићеног природног добра и повезује два препознатљива објекта – хотел Пирамиду и хотел Добре Воде, па можете сами одабрати одакле ћете кренути у шетњу. Студенти Шумарског факултета из Београда не долазе случајно овде да утврђују стечена знања о заштити и одрживом коришћењу шума. Исто тако, велики број деце из целе Србије управо овде долази на рекреативну наставу и школу у природи. Стаза је дуга око 5 километара и налази се на око 1.000 метара од нивоа мора што представља идеалну надморску висину за рекреацију, уживање и опоравак од урбаног стила живота. С обзиром на то да се пешачи кроз шуму, пријатно је обићи је и у најтоплијим летњим данима а посебно је интересантно обићи је и зими уз помоћ крпљи.

Планина: Гоч, Дужина: 4,7 км, Успон: 266 нв.


Приказ жуте стазе на Гочу


Download фајл за goole map.







3. Кружном стазом до врха Ћава



Краљевчани вероватно највише посећују врх Ћава који се налази на око само 7 км ваздушном линијом од центра града. Представља тренинг полигон за многе градске планинаре, бициклисте, атлетичаре, рекреативце, возаче мотора и квадова... Близина града и око 550 метара надморске висине разлог су честих посета овом врху који припада масиву Гоча. Стаза креће од главног путног правца Краљево – Брезна и одмах се пење северним странама ка врху. Већина ове кружне стазе прати претежно макадамске путеве. На стази нема извора. На жалост, пре 10 година се на овом локалитету догодио пожар изазван људским немаром, па је преко 40 хектара борове шуме изгорело. Ова брда, која се виде из града, треба да буду за наук генерацијама које долазе да не остављају ништа за собом у природи и да чувају шуме од пожара. Сам врх се налази на граници месних заједница Метикош и Рибница. Обавезно понесите двоглед. Са врха се пружа прелеп поглед на врхове шумадијских планина, затим Столове, Троглав, долину Западне мораве, уже језгро града Краљева...

Планина: Гоч, Дужина: 8 км, Успон: 339 нв.


Приказ кружне стазе до врха Ћаве


Download фајл за goole map.







4. Горња Савина испосница



Планина Чемерно неправедно је запостављена на планинарској мапи Србије иако је значајна још од периода оснивања средњовековне српске државе када Свети Сава овде гради чувену испосницу и пише Студенички типик, па све до херојских борби у Првом светском рату. Ово мало ходочашће почиње од асфалтног пута који спаја Ушће на Ибру са Ивањицом, на осмом километру узводно од манастира Студеница уз истоимену реку. Узана стаза води стрмом јужном падином планине претежно кроз храстове и грабове шуме. Обавезно одмориште је Доња Савина испосница где се налази чесма Светог Саве са увек хладном планинском водом. Стаза даље наставља изнад Доње испоснице око 200 м равно па наставља да се пење цик цак уз брдо. На неколико места се налазе путокази и мини одморишта са клупама. Око сат времена лаганим ходом без пауза потребно је да се стигне до ,,куће тишине” - Горње Савине испоснице. У тренутку објављивања овог текста испосница је отворена и активна. О њој брину студенички монаси. Обиђите је у миру и тишини. Прво насељено место, Савово, налази се у продужетку стазе на врху брда, но ту стазу ћемо представити неком другом приликом. Иако су овдашња села слабо насељена, у овим крајевима се још увек може чути песма: „Ој Чемерно, ливадо зелена”. Истим путем се можете вратити до полазне тачке пешачења. Не пропустите прилику да посетите и манастир Студеницу и оближње Дрво љубави.

Планина: Чемерно, Дужина: 5 км, Успон: 529 нв.


Приказ стазе горња Савина испосница


Download фајл за goole map.







5. Плавом стазом до врха Стрменица



Стрменица (679 мнв) је такође један од врхова који је веома приступачан ужем градском језгру и често је посећен. Овде, на северним странама Столова обележене су планинарско-туристичке стазе у неколико боја. До почетне тачке ове стазе стижете пратећи Жичку реку. На самом старту се налази табла са уцртаним стазама и основним подацима. Кружна стаза коју препоручујемо обележена је плаво-белом бојом. Иако на стази и оближњим домаћинствима има воде за пиће, препоручујемо да понесете барем литар воде са собом. На стази има неколико одморишта, а предност стазе је то што је можете скратити скретањем удесно зеленом, жутом или црвеном стазом којом се укључујете на пут који вас враћа назад на почетну тачку. Како се пењете, поглед је све лепши, како према југозападу ка Столовима тако и ка граду према северу. Утабана стаза пролази углавном кроз борове шуме. Мало испред самог врха налази се прелеп видиковац са клупом са које се пружа вероватно најлепши поглед на град Краљево. Наставак стазе води ка селу Гради односно Жичкој реци. Узана стаза прати притоке Жичке реке где је призор јако леп и где немате осећај да сте на само 15 минута вожње од центра града. Када се спустите назад на макадамски пут, недалеко одатле се налази и планинарски дом у селу Гради. Приликом повратка, у летњим данима, осим манастира Жиче, обавезно посетите неки од вирова Жичке реке. Најпознатији је Ратков вир.

Планина: Столови, Дужина: 7,8 км, Успон: 428 нв.


Приказ плавом стазом до врха Стрменице


Download фајл за goole map.







6. Окамењена шума - Лојаник



Окамењена шума – Лојаник је ретко налазиште палеоботаничког карактера са фосилним остацима окамењеног (силификованог) дрвета. Осим тога, представља и једно од најстаријих праисторијских рудника опала на централном Балкану. Налази се на северним обронцима планине Столови, а до локалитета се најлакше стиже пешачком стазом из Матарушке Бање. Осим Лојаника, овом пешачком стазом кроз листопадне шуме Столова обухваћен је и врх Оштра Главица са којег се као на длану виде град Краљево, али и читава долина Западне Мораве према Чачку. Разгранату мрежу планинарских стаза у овом делу Столова, али и шире, трасирао је и обележио чувени краљевачки планинар Бранислав Бинић – Бине, иначе почасни грађанин града Краљева. За успон препоручујемо леви крак гледајући према Столовима. Полази се од аутобуске станице, па Хајдук Вељковом улицом у Матарушкој Бањи и тај крак је обележен стандардном кнафелчевом планинарском маркацијом црвено беле боје и стрелицама све до врха. На само километар од аутобуске станице у Матарушкој Бањи, наићи ћете на остатке окамењеног дрвета у стадијуму полу драгог камена. Уколико нисте спремни да пешачите цео круг, лако се можете вратити истим путем назад према бањи. На стази се налази један каптиран извор са пијаћом водом. Спуст је стрм у првом делу и до бање се прати наранџасто-бела маркација кроз ливаде и борове шуме.

Планина: Столови, Дужина: 8,3 км, Успон: 539 нв.


Приказ стазе окамењена шума - Лојаник


Download фајл за goole map.







7. Стаза Студенац на Рудну



Ову кружну стазу обележио је МТБ клуб Чикер из Краљева, уз помоћ мештана, а у оквиру пројекта прекограничне сарадње Србија-Црна Гора 2012. године. Иако пројектована за бициклисте, идеална је за почетнике у планинарењу. Дугачка је близу 12 км, а укупни успон мањи је од 400 метара. Благо заталасани терени Рудњанске висоравни неће вас оставити равнодушним, као ни сјајни домаћини који се овде дуго година успешно баве сеоским туризмом. Више од 70 % ове стазе је макадамски пут, слабог промета и углавном доброг квалитета. Полази се из центра села Рудно. Овде се налази табла са профилом стазе и основним информацијама. Стаза пролази поред старих домаћинстава и лепих видиковаца одакле се види и највиши врх планине Радочело - Кривача. На познатом брду Срњача где је ушушкано домаћинство Пансион Небо можете обновити залихе воде и направити мали предах. Смењиваће се шуме смрче и бора прошаране пашњацима са пуно лековитог биља и гљива. Са локалитета Радова Вода и из засеока Џоде, видећете прелепу панораму села Рудно прошарану разбацаним домаћинствима, пољима кромпира, малине и хељде. Имајте у виду да у време објављивања овог текста постављена сигнализација није била довољна за сналажење, па је пожељно праћење ГПС трека или пратња лиценцираног планинског водича. Покривеност мрежом је такође проблематична у неким деловима стазе. Треба имати у виду да се овде снег задржава врло често од децембра до априла, али ни у мају није изненађење. Након што прођете ову стазу, постаћете заљубљеник у Голију која има разгранату мрежу макадамских путева и планинарских стаза које чекају да их истражите.

Планина: Голија, Дужина: 11,6 км, Успон: 372 нв.


Приказ стазе Студенац на Рудну


Download фајл за goole map.










Туристичка организација краљево