Grad Kraljevo okružen je veoma interesantnim i atraktivnim planinama za pešačenje i planinarenje. Na koju god stranu sveta da krenete iz centra grada, doći ćete do planine čiji je najviši vrh visok barem 700 metara. Dugogodišnja tradicija ovog sporta i aktivnosti planinarskih klubova i turističkih radnika doprineli su afirmaciji grada Kraljeva kao prepoznatljive destinacije za planinski turizam. Retkost je da se u okviru jedne jedinice lokalne samouprave nalaze četiri planinarska doma, čak pet planinarskih transverzala, šest planinarskih klubova, trasa evropskog pešačkog puta i staza tradicionalne republičke akcije Planinarskog saveza Srbije. Među nekoliko stotina kilometara razgranate mreže planinarskih staza i puteva na teritoriji grada izdvajamo sedam najatraktivnijih.
1. Uspon na vrh Radočela iz sela Rudno
Najviši vrh planine Radočelo (Krivača, 1.643 m) ujedno je i najviši vrh grada Kraljeva. Do njega se može doći pešice iz pravca manastira Studenica, iz sela Mlanča i Miliće ili pak iz pravca sela Bzovik i Rudno. Lepota pejzaža Rudnjanske visoravni, kvalitet i izbor smeštaja, markirana staza i najmanji kumulativni uspon razlog su zbog kojeg ovu stazu ističemo u odnosu na druge. Ova kružna staza jugoistične strane planine pripada zaštićenom prirodnom dobru Parka prirode Golija odnosno Rezervatu biosfere Golija-Studenica pod zaštitom UNESKO-a. Staza počinje iz centra sela Rudno, na oko 1.100 metara nadmorse visine a udaljenom oko 100 km od centra grada. Ovo mesto je poznato po dobrim domaćinima i razvijenoj poljoprivredi. Dužina staze je 17 km sa ukupnim usponom od 750 metara. Pešači se mešovito makadamskim putevima i livadama, a više od polovine staze prolazi kroz uglavnom četinarske šume. Osim toga, prolazi se i pored nekoliko domaćinstava, zatim poznatog izletišta blizu reke Brevine, ali i kroz mističnu stoletnu šumu bukve. Na stazi ima nekoliko izvora pijaće vode. Sa najvišeg vrha se po vedrom danu jasno vide severne padine Golije, planinski masiv Kopaonika, planina Čemerno i druge.
Udaljenost početka staze od centra grada: 96 km. Početna nadmorska visina: 1090 mnv. Dužina staze: 17 km. Ukupan uspon: 750 m. Najviša nadmorska visina: 1643 mnv. Udaljenost početka staze od centra grada: 11 km.
Prikaz staze vrh Radočela iz sela Rudno
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
2. Narcisu u pohode
Verovatno najpoznatija planinarska staza u Kraljevu jeste maršuta tradicionalne republičke planinarske akcije „Narcisu u pohode” na planini Stolovi. Ova manifestacija održava se svake godine polovinom maja meseca kada divlji narcisi cvetaju i potpuno obele livade pri vrhu planine. Polazna tačka je centar sela Kamenica koje leži na oko 350 mnv a ukupna dužina staze je 21 km. Prvih 3,5 km staza prati makadamski put do prvog odmorišta „Narcis” na oko 700 mnv. Odatle se može pešačiti grebenom ili jednostavno nastaviti putem. Šta god odabrali, imaćete konstantno lep pogled na ostatak planine. Poslednjih 1,5 km do vrha staza vodi širokom livadom. Na ovoj markiranoj stazi je moguće naići na krdo konja koji ovde već duže vreme žive na slobodi. Iako su navikli na ljude i rado poziraju posetiocima planine, treba biti oprezan prilikom neposrednog kontakta. Na vrhu planine (Kamarište/Usovica 1.375 mnv) dominira krst visine 33 m podignut na inicijativu lokalnih planinara. Sa vrha se vide pejzaži Goča, zatim se pruža pogled prema Željinu, ka Kopaoniku, a fascinantan je i pogled prema Dolini jorgovana, ali i prema gradu Kraljevu koji se vidi kao na dlanu. Povratak ka podnožju planine vodi južnim padinama u pravcu Goča gde se smenjuju pašnjaci i makadamski putevi. Pešačenje se završava kod planinarskog doma „Zorica Gizdović” u selu Brezna.
Udaljenost početka staze od centra grada: 15 km. Početna nadmorska visina: 350 mnv. Dužina staze: 21 km. Ukupan uspon: 1270 m. Najviša nadmorska visina: 1375 mnv.
Prikaz staze Narcisu u pohode - planina Stolovi
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
3. Maglič – Troglav – Stanča
Troglav je planina koja nas svojim imenom podseća na staroslovenske korene i božanstva. Oivičena je rekama Lopatnica i Ibar, a pristupačna je iz nekoliko pravaca: od Bogutovačke Banje, od sela Lopatnica, sela Tolišnica, iz pravca Čuđačkog potoka idr. Staza koju predstavljamo kreće sa magistrale u neposrednoj blizini zamka Maglič. Pešači se kroz selo Maglič severozapadno prema vrhu planine i uglavnom makadamskim putevima. Dužina staze je oko 17 km a najviši vrh Kom visok je 1.177 metara iznad nivoa mora. Grebenom se prelazi preko sva tri vrha sa kojih se lepo vide susedni Stolovi, Čemerno, Jelica i grad Kraljevo. Kraj staze prati makadamske puteve koji izlaze na glavni putni pravac Bogutovac – Tolišnica, na severozapadnoj strani planine. Slapovi i prirodni virovi reke Lopatnice čine ovu stazu atraktivnijom, pa je kupanje u ovoj čistoj planinskoj reci pravo osveženje nakon pešačenja u letnjim mesecima. Stazu je interesantno preći i u suprotnom pravcu.
Udaljenost početka staze od centra grada: 27 km. Početna nadmorska visina: 280 mnv. Dužina staze: 17 km. Ukupan uspon: 1280 m. Najviša nadmorska visina: 1177 mnv.
Prikaz staze Maglič – Troglav – Stanča
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
4. Studena planina
Studena planina smeštena je između Goča, Stolova i Ravne planine, a jugozapadne litice joj se spuštaju prema reci Ibar i Žaračkoj planini. Ima razgranatu mrežu šumskih puteva koji su odlični za vožnju brdskih bicikla i pešačenje. Verovatno najpoznatija staza do njenog najvišeg vrha Kavgalija (1.355 m) kreće od napuštenog Lugarskog doma smeštenog pored puta koji vodi od Kraljeva prema Goču. Ovu kružnu stazu od 15 km na severnoj strani planine karakterišu blagi usponi, stoga možete sami odabrati pravac kretanja. Staza se ne markira redovno. Polovina staze prolazi kroz šumovit predeo sa prirodnim hladom. Nepregledni pašnjaci obrasli klekom pri vrhu podsećaju na pejzaže Stolova čije se južne padine jasno vide sa ove staze. Obavezno odmorište sa malim letnjikovcem je Maretova česma, na samo 500 metara udaljenom od vrha planine. Sa vrha se u pravcu juga po lepom danu pruža divan pogled prema Ravnoj planini, Željinu i Kopaoniku, a istočno i jugoistočno prema Čemernu i Goliji. Priču o poreklu naziva najvišeg vrha čućete od lokalnog planinskog vodiča.
Udaljenost početka staze od centra grada: 24 km. Početna nadmorska visina: 730 mnv. Dužina staze: 15 km. Ukupan uspon: 880 m. Najviša nadmorska visina: 1355 mnv.
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
5. Žaračka transverzala
Transverzale su mahom dugački, tematski planinarski putevi označeni planinarskim markacijama. One povezuju vrhove, prevoje, vidikovce, planinarske domove i znamenitosti na jednoj ili više planina kao i kontrolne tačke na kojima se nalaze pečati. Pored toga imaju i ustanovljenu nagradu u vidu bedža, u ovom slučaju za obilaznike koji je pređu. Jedna od takvih staza je i Žaračka transverzala osnovana 2006. godine. Dobila je naziv po Žaračkoj planini i povezuje jezero Gvozdačke reke na Goču sa mestom Ušće na Ibarskoj magistrali. Dugačka je oko 23 km i može se preći za oko 7 sati hoda. Staza je markirana plavo-žutom bojom. Zbog nešto manjeg kumulativnog uspona, lakše ju je preći iz pravca Goča. Nakon što se prođe kroz četinarske šume i izađe na takozvanu Veliku livadu, staza se ubrzo spušta u živopisno selo Gokčanica. Ovo selo se pominje još u žičkoj povelji kojom Stevan Prvovenčani daruje svojoj zadužbini manastiru Žiča i „Gvočanicu s Pupavnimi“. Poslednjih godina ovo selo sa nešto više od 80 kuća postaje pozato i po proizvodnji jagodastog voća. Poslednja deonica prati makadamske puteve prema mestu Ušće. Dva transverzalna pečata i knjiga utisaka se nalaze u zgradi Železničke stanice Ušće, kod upravnika vozova. Dnevnik i bedž naručuju se od Planinarsko-alpinističkog kluba Kraljevo.
Udaljenost početka staze od centra grada: 28 km. Početna nadmorska visina: 840 mnv. Dužina staze: 23 km. Ukupan uspon: 1150 m. Najviša nadmorska visina: 1190 mnv.
Prikaz staze Žaračka transverzala
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
6. Uspon na vrh Gledića iz sela Ravanica
Najvipi vrh planine Gledić (Samar 922 mnv) nalazi se na međi tri lokalne samouprave: Kraljeva, Vrnjačke Banje i Rekovca. Ovaj vrh rado i redovno obilaze planinari i biciklisti iz okolnih gradova i moguće mu je pristupiti iz pravca nekoliko sela: Leševa, Lobodera, Godnjeg Dubiča, Kalenićkog Prnjavora ili Ravanice. Predstavljamo kružu stazu iz sela Ravanice do kojeg je lako doći iz centra Kraljeva. Staza je dugačka blizu 18 km sa visinskom razlikom od oko 1000 m i pretežno prati kolske puteve zapadnih padina planine. Planinarska markacija nije skorije obnavljana. Sa vrha se jasno vide vrhovi Stolova i planina Goč prema jugu, Jastrebac prema jugoistoku, obronci planine Rudnik na severu ali i kupasti vrh planine Rtanj na istoku. Gledić i dalje čuva šume po kojoj je čitava regija dobila ime ali i stara seoska domaćinstva koja imaju potencijal za razvoj seoskog turizma. Blizina dva značajna srednjevekovna manastira Kalenić i Ljubostinja, obližnje destilerije i vinarije Zapadnomoravskog vinskog rejona podižu atraktivnost ovoj planini.
Udaljenost početka staze od centra grada: 21 km. Početna nadmorska visina: 300 mnv. Dužina staze: 18 km. Ukupan uspon: 930 m. Najviša nadmorska visina: 922 mnv.
Prikaz staze vrh Gledića iz sela Ravanica
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
7. Uspon na vrh Stolova od zamka Maglič
Za kraj ostavljamo jednu kondiciono i tehnički veoma zahtevnu pešačku stazu do najvišeg vrha Stolova, ali veoma popularnu kod planinara širom Srbije. Dugačka je oko 16 km sa visinskom razlikom preko 1.300 m. Staza se nalazi na zapadnoj strani planine i kreće od Ibarske magistrale u neposrednoj blizini zamka Maglič. Za bezbedno prelaženje reke Ibar neophodan je most kod Magliča koji u trenutku objavljivanja ovog teksta nije u funkciji, ali čija je rekonstrukcija je izvesna. Svi alternativni mostovi, kao ni skela nisu bezbedni za prelaz! Staza kreće uzvodno rekom Magašnicom i na samom početku je neophodno preći aktivno prugu Kraljevo – Kosovska Mitrovica gde je potreban dodatan oprez! Nakon oko 300 metara pešačenja uz reku staza se strmo penje na desno ka grebenu Klečak. Ova grebenska tura ima lepu travnatu podlogu uz mestimične stene i poznato je stanište nekoliko vrsta zmija, pa je dodatan oprez neophodan prilikom kretanja i odmora. Izvori su skriveni na ovoj stazi, pa je preporučljivo poneti barem 1,5 litara vode i dovoljno hrane. Nakon uspona do najvišeg vrha, staza nastavlja u pravcu susednog grebena koji se spušta na zamak Maglič. Prilikom spuštanja Gradskom kosom, na nekoliko mesta postoje stenovite prepreke koje se mogu zaobići blagim skretanjem sa staze prema reci Magašnici. Sa ovog mesta snimani su kadrovi za film Ironclad II reditelja Džonatana Ingliša. Pogled na zamak okružen rekom Ibar iz ovog ugla će vas ostaviti bez daha. S obzirom na to da je potrebno oko 8 sati za prelazak i uživanje na stazi, ne preporučuje se obilazak u periodu godine kada je kraća obdanica. Stazu ne preporučujemo osobama koje se plaše visine.
Udaljenost početka staze od centra grada: 27 km. Početna nadmorska visina: 280 mnv. Dužina staze: 17 km. Ukupan uspon: 1320 m. Najviša nadmorska visina: 1375 mnv.
Prikaz staze vrh Stolova od zamka Maglič
Preuzmi .GPX fajl Preuzmi .KML fajl
Napomena: Ove planinarske staze nisu preporučene početnicima u planinarenju, osobama sa slabom fizičkom kondicijom i lošim zdravljem, slabom orjentacijom, neadekvatnom opremom i preporučljive su isključivo u periodima bez snega. Težina staze zavisi pre svega od dužine i ukupnog uspona, zatim od tehničke zahtevnosti odnosno nagiba, prohodnosti terena, podloge... Vreme prelaska staze je relativno i zavisi od veličine grupe, brzine kretanja najsporijeg u grupi, dužine i broja pauza i drugih okolnosti. Planinarske markacije prezentovanih staza u trenutku objavljivanja ovog teksta nisu u najboljem izdanju. Mobilni telefoni u većem delu prezentovanih staza nemaju dobar signal. Korišćenje mobilnih telefona umesto GPS uređaja nije preporučljivo.
Spisak preporučene opreme za jednodnevno planinarenje u letnjim uslovima: • planinarski ranac (20-30 litara) • štapovi za pešačenje • udobne, vodonepropusne planinarske cipele sa adekvatnim đonom • čarape i gamašne • planinarske pantalone sa dugačkim nogavicama • aktivi veš koji ne zadržava vlagu i rezervna majica • kišna kabanica, jakna otporna na vetar i vlagu (kišobran) • kapa ili kačket, naočare za sunce i krema za sunce • prva pomoć, sredstva za higijenu, lekovi • 1,5 litar vode, sušeno voće i koštunjavo voće, energetske čokoladice, 1 obrok, pribor za jelo i kese za otpad • lična karta, zdravstvena knjižica i planinarska knjižica • telefon, foto aparat, GPS uređaj, čeona lampa, dvogled, rezervne baterije • upaljač, pištaljka, planinarsko uže
Budite odgovorni u planini: 1) Čuvajmo šume od požara! 2) Ne pravite nepotrebnu buku i budite oprezni sa pokretanjem kamenja niz litice! 3) Ne uništavajte staništa i ne berite biljke i gljive sa liste strogo zaštićenih vrsta! 4) Sav otpad (organski i neorganski) vratiti do naseljenog mesta sa organizovanim upravljanjem otpada! Svako odnošenje zatečenog otpada sa planine je pohvalno. 5) Pozdravite druge planinare i lokalno stanovništvo i ponudite im svoju pomoć ako im je potrebna.
Saveti za bezbedno planinarenje: Pre polaska na planinarenje konsultujte sa izabranim lekarom. Prilagodite stazu svojoj trenutnoj fizičkoj kondiciji, snazi i zdravlju. Ne idite sami u planinu! Uvek obavestite nekog od prijatelja kojom stazom u koje vreme ste planirali da idete. Uz pažljivo planiranje svih aktivnosti, pored provere vremenske prognoze obavezno konsultujte lokalne planinare o prohodnosti puteva i staza. Proverite spisak preporučene opreme još jednom pre nego što krenete na put. Za bezbedno uživanje u planini preporučeno je stručno vođenje od strane licenciranih planinskih vodiča Planinarskog saveza Srbije. Spisak vodiča iz Kraljeva pronađite na našem veb sajtu.
Gorska služba spasavanja Srbije Za pomoć ili u bilo kojoj situaciji vezanoj za kretanje, boravak i opasnosti u planini, obratite se spasiocima Gorske službe spasavanja Srbije: +381 62 464646. Navedite tačnu lokaciju i opišite o kakvoj se nesreći radi. Pomoć dolazi, sačekajte!