Žiča je jedan od najznačajnjih srpskih srednjovekovnih manastira. Zadužbina je Stefana Prvovenčanog koji je u njoj i krunisan 1217.godine.

Za razliku od većine naših manastira koji su građeni u teško pristupačnim predelima, Žiča se nalazi u plodnoj ravnici, na samo 6 km od Kraljeva prema Mataruškoj Banji. Zato je u svojoj bogatoj istoriji pretrpela mnoga rušenja. Rušili su je i palili Tatari, Turci i Nemci u dva navrata ali je svakoga puta obnavljana. Poslednju temeljnu rekonstrukciju doživela je nakon zemljotresa 1987. godine, kada joj je vraćen autentični izgled iz 13. veka.

Pre devet godina u sklopu obeležavanja 8 vekova od postojanja manastira uređen je ceo manastirski kompleks koji danas predstavlja prvoklasni turistički lokalitet.

Po predanju je u manastiru Žiča krunisano sedam srpskih kraljeva a prilikom svakog krunisanja otvarana su nova vrata kroz koja je prolazio samo krunisani vladar, pa bi ta vrata potom odmah bila zazidana. Zato Ziču zovu i sedmovrata. Iako postoje nedoumice o broju krunisanih kraljeva nesporna je istorijska činjenica da je sedam vladara iz loze Nemanjića krunisano pod žičkim pečatom a da je u samom manastiru stolovalo nekoliko sprskih patrijarha.

Mnogi istoričari smatraju je prvim dvodomim parlamentom u Evropi.