1. Трг српских ратника – По легенди, идејни творац округлог облика трга био је лично кнез Милош, када је посетио тадашњи Карановац 1832.г. Ипак, на основу регулационог плана из исте године, који је сачинио Лазар Зубан, изграђен је велики кружни трг, уписан у ортогоналну шему улица, које се секу под правим углом. Препознатљива урбана матрица заштитни је знак Краљева и по њој се разликује од осталих српских градова.

2. Споменик српским ратницима изгинулим у ратовима од 1912. до 1918.године (1931/32) Симбол града, налази се на централном градском тргу и дело је руског архитекте-уметника Романа Верховског. Аутор је остао доследан концепцији свог пређашњег рада, споменика браниоцима Београда, тако да су ова два споменика веома слична. Новој комунистичкој власти сметао је бронзани ”солунац” из Првог светског рата, па су донели одлуку да се он измести (1960). Тек реконструкцијом трга (1982), споменик је враћен на своју припадајућу локацију, која је централно место окупљања Краљевчана поводом различитих збивања и манифестација.

3. Спомен-обележје и фонтана (2005) са уклесаним именима Краљевчана страдалих у ратовима од 1991. до 1999.г., аутора академског вајара Ивана Маринковића.

4. Господар Васин конак (1830/31) – Значајно обележје варошког живота из прве половине 19. века у Краљеву, припада традиционалном типу кућа које су грађене у доба кнеза Милоша. Конак је више пута мењао намену. Био је затвор, затим војни музеј… да би 2000-те био враћен свештенству епархије Жичке и тада је у њему отворен Православни духовни центар ”Владика Николај Велимировић”.

5. Аџића кућа – најстарији је стамбени објекат у Краљеву. Пример је фолклорне архитектуре балканског стила из прве половине 19.века и један је од најстаријих објеката у некадашњем Карановцу.

6. Музеј (1873) – Зграда подсећа на монументалну архитектуру јавних објеката у стилу европске модерне. У њој су прво биле разне основне и средње школе, а данас је у згради смештен Народни музеј, са веома богатом историјском збирком и лепим простором за догађаје из културе.

7. Саборна црква Свете Тројице (1822/24) – По свом устаљеном обичају да задужбине подиже на значајним местима из своје биографије, кнез Милош је исто учинио и у некадашњем Карановцу, одабравши место за цркву недалеко од шанца из Другог српског устанка. Црква је дозидана 1836, а пошто оргинални иконостас није сачуван, данашњи је осликан 1873.године у стилу српске модерне.

8. Зграда окружног начелства (суда) (1853) – До 1859.г. коришћена је за првобитну намену, да би потом у њој били смештени Велики суд, војна управа, Начелство среза карановачког, а данас је у овом здању смештен Виши суд.

9. Црква спаљивања моштију Светога Саве (Храм Светог Саве) – Изградња цркве је почела 1994.године, а 1995.г. су освештани темељи и обележена прва слава овог храма. То је грађевина високих зидова јако црвене боје (истоветне као и манастир Жича), а централна купола је постављена у облику уписаног грчког крста.

10. Хотел Париз – Изграђен је око 1881. године средствима више краљевачких трговаца, да би 1885.г. прешао у власништво Прве краљевске акционарске штедионице. У периоду пре Другог светског рата хотел је био стециште културног и политичког живота Краљева, уз организовање балова и примену свих технолошких иновација које су долазиле у ову српску варош (биоскоп, радио…)

11. Споменик отпора и победе (1959) – снажна фигурална композиција у бронзи, посвећена жртвама Другог светског рата, у соцреалистичком стилу, ауторско дело словеначког вајара Лојзе Долинара.

12. Спомен парк – У октобру 1941.г. За једног убијеног немачког војника стрељано је 100 невиних цивила, грађана Краљева и избеглица, највише из Словеније. За једног рањеног стрељано је 50… До данас је за 2190 жртава, појединачно утврђено да су стрељани на тој локацији, мада се деценијама тврдило да је број погубљених износио око 6000, што је тада била половина житеља Краљева.

13. Кућа Кнежевића- Репрезентативна кућа предратног краљевачког трговца.

14. Кућа породице Димитријевић – Швапчић (1903) са јединственим сликаним ентеријером и атлантима на спољашњој фасади ове импозантне грађевине, у којој се данас налази Регионални завод за заштиту споменика културе

15. Богавчево здање – јединствена грађевина са почетка 20-ог века, власништво богатог краљевачког трговца и посланика Петра Богавца, који је ову кућу поклонио Трговачкој омладини Краљева.

16. Некадашњи хотел Југославија (1932).

17. Кућа породице Новаковић (1928) – Кућу су саградили потомци Јована Новаковића богатог трговца и председеника општине средином 19.века.