Краљево је по површини једна од највећих локалних самоуправа. Има веома разноврстан рељеф, од плодних равница поред река преко релативно ниских планина па све до највиших врхова планина копаоничког и старовлашког (голијског) масива.

Разноликост и богатство рељефа омогуц́ава бављење планинарством. Планинарење је једно од најстаријих спортских активности којима се човек бави. У развоју планинарства у Србији, краљевачки планинари имају значајно место.

Град Краљево се оформио на месту где се Ибар, проласком кроз своју клисуру, спаја са Западном Моравом, а Ибарска клисура се проширењем од Жиче утапа у у плодну Западно-моравску котлину. Са леве стране Ибра налазе се планине из групе планина старовлашке висије, односно голијског масива: Радочело, Чемерно, Троглав, делови Јелице. Са десне стране пружају се планине копаоничког масива: Жељин, Студена планина, Столови и Гоч. Са севера су релативно ниске и разруђене шумадијске планине: Котленик и Гледићке планине, идеалне за рекреативно планинарење и пешачење, а које међусобно раздваја река Гружа. Планинарство је веома развијено у Краљеву, где постоји неколико друштава чији чланови, осим промоције спорта, здравог начина живота, природних лепота краљевачког краја, рекреације и подизања еколошке свести, постижу и значајне врхунске спортске резултате.

Неколико стотина краљевачких планинара, чланова више планинарских друштава и клубова, у току године учествује у много републичких, традиционалних , локалних и међународних планинарских акција и експедиција и пређу више хиљада километара маркираних и обележених планинарских и пешачких стаза. Основни циљ је да се што вец́и број деце и младих укључи у бављење планинарењем, али и да се људи свих старосних доби баве овим рекреативним активностима које промовишу културне и природне потенцијале Краљева, промовишу здраве стилове живота и очување природе.

Наравно, осим планинарења и пешачења, промовишу се и друге дисциплине у оквиру планинарског спорта: високогорство, алпинизам, планинско трчање, планински орјентиринг, планински бициклизам, кањонинг, спелеологија, спортско пењање на природној и вештачкој стени, пењање у леду, и др. Међу краљевачким планинарима има и оних са звањем врхунских спортиста, који су учествовали у експедицијама у пењању на највише врхове Европе и света. Планинарска друштва у Краљеву предано брину о организацији манифестација и планинарских акција, одржавању и побољшавању планинарске инфраструктуре и о едукацији својих чланова. Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ основано је далеке 1948. године. Оснивачи су и суорганизатори, заједно са Туристичком организацијом Краљева, туристичко-спортске манифестације „Нарцису у походе“ која се одржава вец́ 63 године , а уједно је и републичка акција Планинарског савеза Србије.

Планинари из читаве Србије и иностранства пењу се на Столове, где се у мају простиру непрегледна поља овог дивног белог цвета. Стаза дужине 21 километар почиње у селу Каменица, иде на врх Столова Усовицу (1375 м) и завршава се у селу Брезна, где се налази и планинарски дом овог друштва „Зорица Гиздавиц́“.Најмасовнији клуб је Планинарско смучарски клуб „Железничар“, основан 1976. године. У последњој деценији овај клуб постиже врхунске резултате и више пута је био први на листи Планинарског савеза Србије по учешц́у и бројности на републичким планинарским акцијама. ПСК „Железничар“ је организатор републичке акције Рудно-Радочело, коју посец́ују планинари из целе Србије и региона, а која је део „ Голијске трансферзале“, која се пружа од манастира Жича до Дуге пољане на Пештерској висоравни, у дужини од 125 километара. Има 5 етапа и прелази се за 5 дана. Од Жиче преко Столова иде до Маглича, затим преко Чемерна и Радочела па поред Студенице и Рудна, иде на Голију и завршава у Дугој пољани.Осим ова два друштва постоје још и Планинарско алпинистички клуб „Краљево“ и Планинарско смучарско еколошки клуб „Гвоздац Јуниор“ који има свој планинарски дом „Ноне“ у селу Гради, на обронцима Столова, а сат и нешто пешачења од манастира Жича.

Планинарска друштва планирају, пројектују, обележавају (маркирају) и одржавају више стотина километара планинских и пешачких стаза. У свим друштвима постоји доста чланова који су на стручним семинарима оспособљени за ове делатности. Такође, у Краљеву делује и десетак планинских водича са лиценцом добијеном од Планинарског савеза Србије и који се брину о стручном вођењу, безбедности и комплетном ужитку у чарима краљевачких планина , како планинара из Краљева, тако и из целе Србије и из иностранства , којих је сваке године све више. Поред поменуте „Голијске трансферзале“ треба поменути и остале маркиране стазе које се на квалитетан начин одржавају. То су „Жарачка трансферзала“, стазе здравља на Гочу и изнад Матарушке Бање, обележене стазе на Гледиц́ким планинама, Троглаву, Чемерну, Радочелу, Студеној планини, Столовима и многе друге које се, у укупној дужини, мере стотинама километара, што планинарску инфраструктуру Краљева чини изузетном и може да послужи за пример у нашој земљи. У последње време развијају се и нове дисциплине планинарства , пре свега планински бициклизам, рафтинг, кањонинг и посебно sky running за шта, по оцени стручњака, постоји невероватан потенцијал.

Планинарење са свим својим дисциплинама се развија све више из године у годину, и све је већи број планинара и заљубљеника из свих крајева Србије, Европе и света који долазе у Краљево и околину и уживају у чарима наше природе